Јелена Илић Мандић (1981) је научни сарадник Историјског института у Београду. Студије историје похађала је на Филозофском факултету у Београду, где је после дипломског (2005) одбранила и магистарски рад (2008). Током докторских студија специјализовала се за историју Војне границе у Банату у другој половини 18. века, па је на истом факултету одбранила и докторску дисертацију на ту тему (2014). Од 2007. године запослена је у Историјском институту у Београду. Поред војнокрајишке историје у област њеног интересовања спада друштвена и економска историја српског и других народа у Хабзбуршкој монархији у 18. веку. Истраживала је у бројним домаћим и страним архивима и учествовала на више међународних конференција. Објављује у часописима и зборницима радова, као и у лексикографским издањима. Добитник је награде Матице српске ,,Иларион Руварац“ за најбољу књигу из историографије објављену у 2020. години, за монографију Банатска војна крајина (1764–1800).