Будући да је српски етнички простор током неколико векова припадао оквирима Османског царства, Хабзбуршке монархије и Млетачке републике, постојале су разлике у системском третману које су поједине заједнице имале у свакој од поменутих држава, према верској, језичкој, управној или професионалној припадности. Национални идентитет је остао до данас чвршће или лабавије испреплетен са другим облицима колективног идентитета, што је у „преднационалном добу“ од XVI до XIX века било много израженије. С обзиром на то да нису имали довољно чврсто упориште у претходним научним резултатима, аутори су проценили да је најцелисходније да следе уобичајени методолошки поступак: наиме, да се усредсреде на примарне изворе различите провенијенције и на њихово „ишчитавање“ из перспективе теме која се обрађује. Циљ аутора је био да пажљиво анализирају појмове којима се означавају колективни идентитети у одређеном раздобљу и у ондашњем дискурсу, како би се избегло њихово тумачење у складу са каснијим, или чак данашњим, значењима.