Љубодраг Димић (1956) студирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1980. Магистарске студије окончао је 1985, а научни степен доктора историјских наука стекао је на истом факултету 1993. са дисертацијом Културна политика у Краљевини Југославији 1929–1941. Од 1981. до 1985. радио је у Институту за историју радничког покрета Србије (данас Институт за новију историју Србије). За асистента на Катедри за историју Југославије изабран је 1985, за доцента 1993, за ванредног професора 1998. Звање редовног професора стекао је 2002. Био је ангажован у раду редакција Југословенског историјског часописа, Историје 20. века, Токова историје, Годишњака за друштвену историју, Војноисторијског гласника итд. Учествовао је у раду више десетина научних скупова организованих у земљи и иностранству. Истраживао је бројним институцијама у земљи, као и у архивима Велике Британије, Чехословачке републике, Руске Федерације, СР Немачке, Републике Француске итд. Написао је и приредио 42 књиге и зборника грађе. Писац је преко 370 научних и стручних радова. Године 2012. изабран је за дописног члана САНУ, а 2018. постао је академик САНУ. Стручна интересовања Љубодрага Димића превасходно су усмерена ка изучавању историје Југославије и Балкана, посебно односа политике и културе, историје друштва, односа државе и верских заједница, мањинског питања, делатности интелигенције и њене друштвене функције, међународних односа, историје институција, историји историографије, као и широком теметском кругу питања везаним за феномене страних културних, политичких, модернизационих утицаја, веза, односа, прожимања.