ТИМ
члан пројекта
Михаел Антоловић (1975) је ванредни професор на Универзитету у Новом Саду, на којем предаје савремену историју Европе. Његово поље истраживања обухвата историју савремене историографије, теорију историје и интелектуалну историју. Објавио је више радова о историји српске, југословенске и немачке историографије. У скорије време објавио је две књиге: Istoriografija i politika: Intelektualna biografija Friedricha Meineckea (2017) и Чедомир Попов: Интелектуална биографија (2021).
Библиографија (избор):
- A Bibliography of Georg G. Iggers, Storia della Storiografia 73/1 (2018) 45–67 (with Filippo Chiocchetti, Yibo Zhang, Hanzhang Tu).
- History as Vallis Aurea: Đorđe Stanković and the modernization of Serbian historiography, Tokovi istorije 3 (2018) 109–145 (with B. Šimunović-Bešlin)
- The History of Historiography as a Form of Disciplinary Self-Reflection. In Memoriam: Georg G. Iggers (1926–2017), Moving the Social: Joural of Social History and the History of Social Movements 66 (2021) 125–142.
- Modern Serbian Historiography between Nation-Building and Critical Scholarship: The Case of Ilarion Ruvarac (1832–1905), Historiography: Critical Readings, III: Scientific Models. From the West to the World, ed. Q. Edward Wang, London 2021, 111–129.
- Writing History Under the „Dictatorship of the Proletariat“: Yugoslav historiography 1945–1991“, Revista de História das Ideias 39 (2021) 49–73.
- Networking in Santa Barbara, Writing History: Dimitrije Ðorđević and the Comparative History of Balkan Nations, Dynamics of Emigration: Émigré Scholars and the Production of Historical Knowledge in the 20th Century, edd. S. Berger, Ph. Müller, New York – Oxford 2022, 188–204.
- Only those who have shown in deed that they are in favor of socialist self-governance can engage in writing and teaching of history – The rise and fall of „Vojvodinian historiography“ (1968–1993)”, Istorija 20. veka 40/2 (2022) 277–300.
