Istorijsko iskustvo je pokazalo da su ključni nacionalni činioci jugoslovenskog ujedinjenja, prevashodno Srbi i Hrvati, a zatim i Slovenci, u zajedničkoj državi imali ne samo nesrazmeran „ulog“ nego i različita očekivanja u budućnosti. Dok je u većinskom delu srpske nacije ona smatrana trajnim opredeljenjem, samim tim što je bila jedina tvorevina u kojoj su gotovo svi Srbi mogli da žive unutar jednih državnih granica, Hrvati i Slovenci prihvatali su je kao etapu ka stvaranju samostalnih nacionalnih država. Ta suštinska razlika nužno se odrazila na neretko tragičnu podvojenost između srpskih i jugoslovenskih nacionalnih osećanja, srpskog i jugoslovenskog identiteta.